Весна Ђуришић (СНС): Знам како је борити се за своју земљу

- Када сам се 2016. године вратила у Србију видела сам да наша земља напредује и развија се на свим пољима. Оно што је мене привукло је да се никада више није улагало у спорт, и зато сам пожелела да се придружим и дам свој допринос даљем развоју и просперитету Србије. Због тога сам сада званично и јавно уз листу Александра Вучића, и позивам све грађане да 17. децембра изађу на изборе и гласају за председника који је досадашњим радом показао да можемо имати потпуно поверење у његову визију Србије која само иде напред – каже за «Вести» наша прослављена одбојкашица, сада директорка ОК «Јединство» Весна Читаковић Ђуришић која је посланички кандидат на листи "Александар Вучић – Србија не сме да стане" из редова СНС-а

Шта је урађено и шта се планира од спортске инфраструктуре у нашем граду?

Добили смо нову спортску халу у Крчагову која је потпуно завршена и била је неопходна спортистима Ужица. Сада се у њој одржавају не само тренинзи, већ и утакмице што је у многоме олакшало рад свим клубовима у граду. Не треба заборавити и да смо добили нову школску салу у ОШ „Алекса Дејовић“ у Севојну, и она је много више од школске сале. Недостаје јој само семафор да би и у њој могле да се играју неке официјелне утакмице, а то ми била права радост за све спортисте из ове градске општине. У 2024. години Ужице је и домаћин 59. Међуопштинских омладинских спортских игара и то треба искористити на најбољи могући начин. Морамо побољшати спортску инфраструктуру, а то значи још више терена напољу, да се постојеће школске сале реконструишу, а наравно највећа жеља свих нас је да спортску дворану „Велики парк“ видимо у новом руху. Када реконструкција буде завршена, то више неће бити ледена дворана, већ спортска сала која ће бити топла и пуна навијача, баш као што је некада била. Биће идеално место у коме ћемо сви правити нове шампионе!

Шта треба променити и побољшати у погледу финансирања клубова?

Према подацима АПР-а Ужице је пети град у Србији по броју милијардера. Не видим онда разлога да се сви привредници, наравно они који то желе, да се укључе у спорт. Зна се који су спортови од националног интереса, па ми требало да имамо и већи буџет са спорт, а онда да се та средства усмере онако како би требало, а не како би неки желели. Неки клубови се крију иза Статута и то је у реду, али рецимо можемо слободно да препишемо како функционише град Београд. Тамо се нико не љути на расподелу средстава, а само ћу навести да приватни клубови добијају само бесплатне термине, и не плаћају термине за утакмице уколико су савезног ранга. Мислим да је то добар модел који би могао да се препише и у нашој средини. Одлично је и то што сада имамо инспектора за спорт и верујем да ће они добро радити свој посао. А што се тиче тога да ли има простора за побољшање, па увек има простора за неке нове хале и дворане.

Која је највећа помоћ спортистима?

Нема веће помоћи спортистима од тога да имају где да тренирају. Навешћу вам пример моје школе Прве основне школе краљ Петар Други, некада «Андрија Ђуровић», то је школа која је изнедрила бројне познате личности, али и спортске величине. Ми нисмо имали фискултурну салу, него смо час физичког држали у највећој учионици. У моје време то је био кабинет за руски језик, а како је сада не знам, само знам да од октобра, па до пролећа нисмо имали где да радимо физичко. Наравно ту је и ОШ «Душан Јерковић» која има малу дворану, доста неусловну. Верујем да ће се изградњом школских сала у ове две школе, добити нови лепи спорски објекти. Ту бих поменула и балон салу у Крчагову, где би могао да се направи спортски комплекс у коме би и деца која воле тенис и желе да га тренирају, добити идеалне услове. Чињеница је да ужички тенисери у зимском периоду немају услове за тренинге. Ето предлога где би могло и шта би могло. А да ли ће се финансирати из средстава локалне самоуправе, републичог буџета или од неких Европских пројеката, то је ствар да се седне и договори. Ужице као главни град Западне Србије сме и мора себи дозволити мало луксуза што се тиче спортских објеката. Истичем, да се локална власт својски труди да створи амбијент да се што више младих бави спортом.

Зашто је важно увек бранити боје Србије, и то не само у спорту?

Нашу генерацију су од малих ногу учили да волимо своју земљу и да не постоји боља и лепша од ње. Учили су нас да се химна слуша са пуно поноса и срца, научили су нас да имамо свој интегритет, припадност и да се боримо за заставу. Као спортиста тај грб на дресу био је за мене светиња и носила сам га са пуно слободарског духа. И тада сам имала визију да једног дана ми и одбојка будемо на постољу, и да се интонира наша химна. Све смо то успели, али ми се сада чини да се та припадност у неким каснијим годинама, негде изгубила. Истина имали смо две химне, ја сам певала и «Хеј Словени» и «Боже правде», подједнако их волим, јер Србија је моја земља. Грб је нешто најсветије и као спортиста могу само да кажем да је велика част бити препознат у свету као врхунски спортиста који долази из једне овако мале земље, као што је Србија. Ми спортисти смо у неким тешким временима били амбасадори наше земље, и зато бих волела да се сви још мало потрудимо за добробит Србије. Људи који немају грб, заставу, химну, они не припадају никоме, они су номади. Ми то нисмо и никада нисмо ни били!