У Градској галерији у Ужицу отворена је ретроспективна изложба Бранка Ковачевића (Заглавак, 1910 - Ужице, 1999), академског сликара, ликовног педагога и сценографа.
Поставка обухвата тридесет две слике из различитог периода Ковачевићевог ликовног стваралаштва који је на својим платнима сачувао драгоцене слике старе ужичке вароши.
Сликар је извесно време провео у Прагу проучавајући музеје и галерије и као сарадник у атељеу свога ујака академског сликара Михаила Миловановића.
Од 1936. до 1977. године са прекидом због Другог светског рата који је провео у заробљеништву у Немачкој, радио је као професор у Ужичкој гимназији и Учитељској школи, а потом и на Педагошкој академији у Ужицу.
Упоредо са педагошким радом активно је сликао, углавном пејзаже, а пуних двадесет година (1945-1965) био је сценограф у ужичком Народном позоришту. Насликао је више од стотину слика у уљу, акварела и графика.
Први је председник Удружења ликовних уметника „Пиво Караматијевић“ у Ужицу и самостално је излагао у Ужицу, Хамелбергу, Баркенбригеу и Косјерићу, а колективно између осталог и на Међународној изложби у Женеви 1945. године, где је добио другу награду.
Директор Градске галерије Зоран В. Цветић истакао је да ова изложба представља „срж ликовног живота ужичког краја“ и представља наставак галеријског „Они које не заборављамо“ као сећање на уметнике који су оставили неизбрисив траг на ликовној сцени нашег града.
- Нећу претерати ако кажем да је све почело од Бранка Ковачевића, од његове сликарске, педагошке и патриотске мисије коју је наследио од свог ујака Михаила Миловановића, првог академског сликара ужичког краја. Нећу рећи ништа ново, ако кажем да је све почело од Бранкове посвећености и просвећености, од његовог тихог присуства, подршке сазревању неколико генерација ужичких сликара. Захваљујући свом дугом и стваралачки плодном животу Бранко Ковачевић је на својим сликама у широком временском распону сачувао Ужице кога више нема, куће, улице, шеталишта, кафане, излетишта, плаже, пијаце, сеновита дворишта и све оно што знамо из прича Милутина Ускоковића и стихова Љубомира Симовића – навео је Цветић.
Галерија је ретроспективу приредила уз подршку града Ужица, Народног музеја, Народне библиотеке, Историјског архива, Ужичке гимназије, Прве основне школе Краљ Петар Други и најважнијих институција које су из својих фундуса уступиле Ковачевићеве радове, али и приватних колекција породица Николић, Ђурић и Лазић, Данила Караичића, Илинке Божовић и других.
Академски сликар Владан Терзић рекао је да је Бранко Ковачевић многим ужичким сликарима био подршка, драг сабеседник на ликовним колонијама и подсетио на дружења и вечери уз добру капљицу и песму са чика Бранком и у сликаревој поодмаклој доби.
- Не знам да ли је Бранко Ковачевић већи човек или већи сликар. Његово дело тек треба да буде вредновано, јер има још слика које захтевају реч естетичара. Ужице које је сликао јесте документ, али је пре свега значајно ликовно дело - казивао је Терзић.
Сликаревог сина архитекту Слободана Ковачевића замолили смо за сећање на време проведено у очевом атељеу који се некада налазио и на месту где је сада РК „Београд“.
- Стално сам цртао у очевом атељеу. Отац је сликао, разговарали смо, и у атељеу је волео да слуша музику. Ево и приче о једној изложби у Пољској. Отац је био у заробљеништву код Таргеда и тамо је сликао официре, војнике, заробљенике... Када је ослобођен он је те слике дао једном Пољаку и вратио се у Београд без њих, јер није могао да их понесе. Пољак је преминуо, а заборављене слике остале су на његовом тавану. Током 2008. године очеве слике су пронађене, а на једној од њих писало је Ужице. Пољаци су позвали наш Народни музеј, госпођа Катарина Доганџић ми се затим јавила и ја сам отишао на изложбу коју су Пољаци организовали са очевим сликама – испричао нам је Слободан Ковачевић догађај после кога је очеве слике поклонио пољском музеју сматрајући да треба да остану тамо где су већ биле деценијама.
Свечаност отварања изложбе коју је могуће посетити до половине јуна својим наступом увеличали су ученици Музичке школе „Војислав Лале Стефановић“.
Učitavanje komentara...