Приоритет је проширење депоније

- Пројекат проширења се финасира из средстава Европске банке за обнову и развој и Француске развојне агенције. Све што смо планирали да радимо, ради се по процедурама Европске банке. Те активности су у завршној фази и ускоро очекујемо прве тендере -рекао је за „Вести“ мр Момир Миловановић, директор ЈКП „Дубоко“ Ужице.

Када сумирате резултате, шта бисте издвојили као најзначајније за протеклу годину?

Година која је иза нас била је изазовна и тешка. Радимо детаљну анализа нашег пословања за 2023. годину, поредимо резултате са претходним годинама, на основу тога правимо стратегију или пројекције за 2024. годину. Радимо у специфичним условима тежак и одговоран посао.

За нас је веома важно да смо Програм пословања за 2023. годину остварили са 95 одсто, од онога што смо планирали, што уопште није било лако и једноставно. Сав отпад који је сакупљен у 2023. години превежен је у „Дубоко“ из девет локалних самоуправа.

Такође, имали смо рекордне инвестиције када је у питању набавка нове опреме јер смо уложили 100 милиона динара сопствених средстава. Врло је важно истаћи да немамо кредитно задужење и да немамо субвенцију од оснивача, тако да све што набављамо чинимо из сопствених средстава.

За нас је врло тешко одредити шта су приоритети. Постоји више активности које треба да урадимо у 2024 години: - Треба да проширимо своје капацитете, када је у питању простор за депоновање; - Изградимо постројење за прераду/пречишћавање процедне депонијске воде; - Изградимо постројење за Механичко биолошки третман отпада; - Модернизујемо центар за селекцију отпада; - Набавимо нова транспортна средства и радне машине. То су за нас све приоритети који су повезани један са другим.

Какви су резултати и које количине су издвојеног селектованог отпада? Чега има највише, а шта има највећу цену на тржишту?

Другу годину заредом остварићемо позитиван резултат у нашем пословању, што је за нас од изузетне важности, а то је важно и за осниваче „Дубоког“. Ако знамо да смо у претходним годинама пословали са губитком овај позитиван резултат говори да смо уложили пуно рада и напора да бисмо постигли позитиван резултат.

У 2023. години издвојили смо око 1500 тона, што је до сада највише секундарних сировина. Највише је издвојено картона и то преко 700 тона, а највећу цену на тржишту има алуминијум односно лименке. Циљ је да се Центар за селекцију модернизује и да се издваја што више селектованог отпада.

У 2023. години почео је да се реализује пројекат „ОД-ВА-ЈА-МО“. У свим локалним самоуправама које су у систему „Дубоког“, кроз овај пројекат подељен је велики број комуналне опреме односно камиона, контејнера, канти. У табели је приказан број и врста комуналне опреме који подељен ЈКП у систему Дубоког.

Највеће количине примарно селектованог отпада пријављују градови Ужице и Чачак, јер имају највећи број становника. Те количине отпада које се пријављују као примарно селектован отпад не испуњавају критеријуме да би у потпуности били прихваћени као примарно селектован отпад.

У протеклом периоду одређен број локалних самоуправа није имао уведену примарну селекцију отпада на месту настанка. Кроз пројекат „ОД-ВА-ЈА-МО“ добили су неопходну опрему и почели са примарном селекцијом отпада. Најквалитетнији примарно селектован отпад долази из општине Косјерић.

Како унапредити примарну селекцију отпада?

Када причамо о примарној селекцији отпада, први корак је да се обезбеди потребна комунална инфраструктура, да грађани могу примарно селектован отпад да одложе у посуде које су предвиђене за ту врсту отпада.

Други корак је непосредни разговор са грађанима, а нарочито са грађанима који живе у колективном становању односно у стамбеним зградама. Мислим да није довољно поставити комуналну опрему, већ треба са грађанима разговарати на терену.

У 2023. години примqено је 97.677,69 тона комуналног отпада, од кога је 89.338,30 тона одложено на тело депоније, што износи 91,46% од укупне количине примљеног отпада. Сваке године повећавају се количине отпада које се примају у „Дубоком“.

Важно је истаћи да отпад који третирамо у Центру за селекцију, његова искоришћеност је 40,42 одсто.

Када почињу радови на проширењу тела депоније и како ће бити финансирани?

Када је у питању проширење тела депоније, потребно урадити пуно припремних радова. Пројекат проширења се финасира из средстава Европске банке за обнову и развој и Француске развојне агенције. Све што смо планирали да радимо, ради се по процедурама Европске банке. Испред Европске банке активности спроводе њихови конслутанти који су ангажовани на припреми тендера и расписивање набавки за извођење радова. Те активности су у завршној фази и ускоро очекујемо прве тендере да се објаве.

Са којим се проблемима суочавате?

Сви ми који се бавимо овим послом основни проблем је недостајући простор за депоновање отпада. Поред тога имамо и проблем дотрајалости опреме која је инсталирана у Центру за селекцију отпада, где је неопходан да се уради велики ремонт. У недостатку примарно селектованог отпада у Центру за селекцију користимо помешани комунални отпад, што у нашем раду представља велике проблеме и имамо велики број застоја у раду.

Колико имате запослених и да ли је то довољан број?

У последње четири године број запослени је скоро исти, тренутно имамо 84 запослена радника. Постоји потреба за већим бројем радника за рад у Центру за селекцију и у делу одржавања јер сваке године набављамо нову опрему, тако да није довољан постојећи број радника који ради на одржавању.

Потребно је сваке године занављати возни парк, набављати нове камионе и приколице. Услови у којим ми радимо камиони могу максимално да издрже пет до шест година. На телу депоније потребно је набавити булдождер и компактор.

Какви су ефекти и одрживост реализовани пројеката за кабасти отпад, поделу канти за одвајање отпада у домаћинствима?

Ми смо у протеклим годинама спроводили одређене пројекте, ти пројекти су активни и потребно је да се надограђују. Ми немамо право када добијемо одређени пројекат и када се заврши његова реализација да престанемо да га спроводимо. Јер сваки донатор који даје средства тражи да ти пројекти опстану и да се надограђују. Када долазе у контролу траже да виде како функционишу пројекти које су финансирали у претходним годинама. Ми имамо обавезу да им то покажемо и да погледају и на терену.

На чему треба инсистирати у наредном периоду?

Морамо подизати капацитете комуналних предузећа. Али, морамо више радити и на терену са грађанима како би у потпуности заживела примарна селекција отпада на месту настанка. Из досадашњих анализа видели смо да је веома добра примарна селекција отпада у индивидуалним домаћинствима, али да је лоша где је колективно становање, односно у стамбеним зградама. У наредном периоду треба преко управника зграда организовати састанке на тему примарне селекције отпада како би се грађани максимално укључили јер је то наша законска обавеза. Онај ко генерише отпад, у обавези је да плати његово збрињавање и да га селектује или разврстава на месту настанка.