Поморски старешина Милан Томановић пензионерске дане проводи у родном Ужицу. Редовни је посетилац културних догађаја у граду, на које стиже са Татинца, где има породичну кућу. Највећи део војне службе, деценију и по, провео је на броду мира „Галеб“, за који га вежу најлепше успомене, посебно путовање пре 65 година, када је са Титом путовао у земље Африке у склопу припрема за Прву конференцију несврстаних у Београду.
Као сарадник листа Војнопоморске области „Чувар Јадрана“, Милан пише да је историјско путовање обележено на десном боку брода, и то десетом по реду месинганом плочом са натписом: „Предсједник Републике Маршал Југославије Јосип Броз Тито путовао је овим бродом у посјету афричким земљама Гана – Того – Либерија – Гвинеја – Мали – Мароко – Тунис – УАР у времену од 14.02. до 26.04.1961. године.“
Маршал је на 72-дневни пут испраћен из Сплита, а из хиљаде грла орило се: „Сретан пут, друже Тито, и врати нам се што прије“. Преваљен је пут од 10.837 наутичких миља на релацији Сплит–Тема–Монровија–Конакри–Казабланка–Тунис–Суса–Александрија–Пула. Титови морнари, међу којима и наш Ужичанин, стоички су подносили температуру ваздуха од 35 до 40 степени на палуби, а у котловском и турбинском делу разарача било је и 60 степени Целзијуса. Ипак, друг Тито се интересовао за рад посада бродова, јер су у пратњи „Галеба“ били и разарачи „Сплит“, „Котор“ и „Пула“, али и брод трговачке морнарице „Ловћен“, наводи драги саговорник „Вести“, који је и раније у редакцију доносио приче са својих несвакидашњих службених путовања.
Сви припадници Здруженог одреда добили су после афричког пута по 15, а послужиоци котлова и турбина по 21 дан наградног одсуства у родним местима, где су „међу својима“ приповедали шта су све видели на путу незаборава. Наравно, на повратку из Африке није изостао пријем на Брионима, где су се морнари фотографисали са Маршалом у хотелу „Нептун“, који им је том приликом захвалио на труду, марљивости и добро обављеном задатку уз речи: „Изволите, служите се, сада сте код своје куће.“
Године пролазе, али сећање на мисију мира код Милана не бледи. Као успомену на „Галеб“ и време проведено на њему, и данас пажљиво чува месингану плочицу са ознакама бродског чамца за спасавање, који није одолео зубу времена, баш као ни бивша земља. Земља у којој се и живот једног морнара са Татинца претварао у сан.
Učitavanje komentara...