У Градској галерији Ужице отворена је изложба „36. Ужички регионални ликовни салон 2024.“ Поставку чини 26 дела уметника са подручја Златиборског округа.
Прва награда Салона припала је Николи Радосављевићу за аквареле на папиру Wортхy И Wортхy ИИ, друга награда Мишу Филиповцу за цртеже Час анатомије и Час аутономије и трећа награда Салона припала је сликарки Јани Делић за двојни портрет Лица без времена.
Две похвале Салона припале су Марији (Ранковић) Јанковић за цртеже Икаров лет и Изгнанство и пад и Славку Луковићу за серију цртежа оловком Севдалинка као инспирација.
Селекциона комисија и жири за доделу награда 36. Ужичког ликовног салона радио је у саставу Маја Обрадовић, ликовна уметница Београд, Милица Ђорђевић ликовна уметница из Пожеге и Катарина Доганџић Мићуновић, историчар уметности Ужице. Награде је уручио члан Градског већа Миодраг Петковић.
Поздравну реч на свечаности отварања изложбе која је пресек продукције у домену ликовног стваралаштва у ужичком крају у циљу промоције уметности са овог простора упутио је директор Градске галерије Ужице, Зоран В. Цветић.
- Само када бисмо навели имена свих учесника досадашњих Салона и погледали сва њихова зачудили бисмо се како смо добили богат водич кроз српску уметност с краја 20. и почетком 21. века – рекао је Цветић.
О радовима је говорила Катарина Доганџић Мићуновић, историчар уметности и виши кустос Народног музеја у Ужицу која је рекла да “окосница критеријума учешћа на Салону је место у коме уметници живе и стварају, одакле су потекли“
- Али чини ми се да је значајан број аутора, од двадесет шест колико је ова изложба окупила објединило још нешто – узнемиреност – навела је Мићуновић наводећи и дела Драгана Димића, Радојка Веселиновића, Рада Верговића, Кристине Бошковић … На Радосављевићевим сликама трулеж зуба, трулеж десни и ужасавајући задах који помало одбија посматрача, али изазива и самилост попут болести. Док други акварел представља строј војника чије су фигуре пресечне у висини врата и узнемирујућа порука акварела – рекла је Мићуновић.
Никола Радосављевић, са својим графичким стваралаштвом познат је и ван земље. По десети пут учествује на Регионалном ликовном салону и ово је први пут његова прва награда. О својим радовима насталим почетком 2023. каже:
- У питању је једна паралелна уметничка пракса која Иначе иде са мојом графичком која је већ позната и локално и регионалној међународној публици. Ово су акварели које иначе радим као неку врсту емотивног и психолошког вентила у свим оним моментима када наше друштво трпи катарзичне крваве транзиције. Конкретно настали су почетком 2023 године, али цела серија и даље некако траје. У питању је диптих који се зове достојни односно вредни што је некакав моменат проглашења великих друштвених начела која би требало да нас воде – каже Никола Радосављевић. Он додаје да је у „питању једна разорена слика, крваве десни војника у строју која заједно у неком наративу у ствари приказује то друштво које је с једне стране трули и изнутра, али се споља и даље веома строго брани на тај начин некакав механизам и одбране и самоодбране постаје у ствари један репрезентативни мотив који препознајемо у нашој свакодневници као нешто што је неопходно да би функционисали уместо да само живимо у држави која је потпуно безбедна и једнако за све нас“
Катарина Мићуновић на крају обраћања у своје лично име подржала је студенте уз „дубок наклон“.
- Прави уметник цени своју слободу, није поткупљив и тражи истину. А то је потребно и свима нама, а не само уметности. Са овога места као припадник генрације чије су године појели скакавци, мој дубоки наклон будућности уметности и будућности ове земље – студентима“- рекла је ужичка историчарка уметности после чега се Градском галеријом проломио аплауз у знак одобравања.
Učitavanje komentara...