Лествица могућег
(Тридесет четврти Ужички регионални ликовни салон 2022-2023. године, Градска галерија Ужице)
„Људи, па је ли то могуће?!“ – узвикнуо је сав усхићен спортски репортер Младен Делић приликом једног преноса фудбалске утакмице на којој је дошло до неочекиваног преокрета, а тако сам и ја ускликнуо када сам први пут ушао на овогодишњи Салон у Градској галерији. Е па, могуће је! Дакле, то је епилог овогодишњег Салона, који је један од најуспелијих до сада. Ту је јако присуство појединачног и заједничког, а све скупа је утемељено на магичној снази, слободно се може рећи, ретко успелог Салона.
Овогодишњи Ужички ликовни салон пун је изненађења, поготово од најмлађих ликовних стваралаца. Која су то изненађења? Најпре, Салон одаје утисак озбиљних радова, који су зрели и ликовно богати. Заступљене су скоро све технике (до сада познате), као и примењене дисциплине. Највећи значај је присуство разнородних ликовних стилова, изрази су јасни, убедљива стваралачка турбуленција у широком дијапазону савремених гибања, галеријска искушења у великом распону и дешавања која превазилазе наше оквире. Једном речју, видљива је „ескалација“ најмлађих уметника стасалих генерација полазника Уметничке школе. Јасно се види да је Школа отворила многе путеве за даровите и жедне знања и усавршавања на академијама у Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу, Требињу, Цетињу, па и у иностранству. Треба истаћи да је то велика заслуга мр Обрада Јовановића, професора Учитељског факултета, оснивача Уметничке школе и њеног првог директора. Сигурно би био пресрећан да види и доживи овогодишњи Салон док тишина гласно одјекује, а хиромантија постаје јава.

Ужице је добило и Галерију. Можда није довољно адекватан простор за будуће нараштаје са великим идејама и магичним концепцијама. Нови нараштаји су спремни да хватају тенденције светских гибања и модерних таласа који много брже надолазе пре него што могу да се предупреде. У данашњем свету се све вибрације мере етаблираним аршинима и, ако не наиђу на право уточиште, оствареност ће бити минимална. Данас, сада и ту, када су заступљени готово сви правци, стилови, трендови, експерименти, иновације, успели и неуспели покушаји, али и позитивни трендови који су пронашли сами себе, а самим тим и оствареност код стваралаца и пут до срца љубитеља ликовне уметности и верних пратилаца од Хола Позоришта, давне 1988, у импровизованом простору Народног позоришта. Они најревноснији ентузијасти дали су све од себе како би подсетили институције и посланике у култури да нису одустали од простора који је био пројектован на Тргу партизана, где је до скоро била продавница намештаја „Нови дом“, а касније маркет „Идеја“. Захваљујући упорношћу и ауторитетом неколико уметника и разумевању ондашњих представника Општине, ушло се у процедуру решавања статуса Градске галерија. И све до данашњег дана Галерија се развијала, пратила савремена збивања, размењивала изложбе са другим галеријама. Резултат је импозантан: овде је излагало пуно значајних уметника, била је плодна сарадња са Галеријом САНУ, успешно је заживео Ужички регионални ликовни салон, ту је још Бијенале суве игле, Керамика Злакуса, као и афирмација младих уметника кроз изложбе „Они који долазе“ и много других значајних културних дешавања.

И све би било идеално, савршено, да у последње време један број вредних, квалитетних и значајних уметника млађе генерације не присуствују Салону. ЗАШТО?! Они треба да подигну ове значајне резултате на још виши хоризонт и треба да допуне ово величанствено славље. Овде је њима место, на Салону, без обзира на њихове идеје и велике могућности. На крају овдашњи жири, на челу са Катарином Доганџић- Мићуновић, историчарком уметности, урадио је савршен посао, а њени коментари у каталогу Салона, појединачно за свакога излагача на Салону где је дала кратак, јасан, прецизан и, што је још важније, убедљив опис ауторског рада уметника, допринели су коначном утиску. Похвално, нема шта!

Аутор: Мр Драган Димић, музејски саветник у пензији
Фото: Н. Ковачевић





Učitavanje komentara...